Archive for July, 2011

EXIT FEST 2011 – izvještaj

Posted in Recenzije on 15/07/2011 by Saleo

Ovogodišnji EXIT FEST održao se od 7-10.jula na svepoznatoj lokaciji na petrovaradinskoj tvrđavi. Šta reći o festivalu koji se održava već 11-12 godina i na kojem su nastupali gotovo svi relevantni a bogami i irelevantni muzičari i bendovi. Iako ovog jula nisam planirao da posjetim ovaj događaj, zahvaljujući prijatelju Anesu iz Tuzlalive-a koji mi je kulturno nabacio press akreditaciju i prevoz, ni kriv ni dužan zaputio sam se ka Novom Sadu. Da ne dužim,najviše sam se radovao drugarima koji su svirali na festu tokom 4 dana,a komentare za svaku svirku koju sam posjetio vidjećete iznad slika. Ovom prilikom zahvalio bi se i drugarici Ireni Hujdur koja mi je posudila njene slike sa House Of Paina-a i Nick Cave-a, Marku Ristiću na slikama sa Tankera, Exit photo team-u na slikama sa Portisheada, Grindermana i Oneste. Za prikaz u punoj rezoluciji kliknite na odabranu sliku.

DAN 1
Prvi dan festa, pola8, sviraju drugari iz All Except One. Ovo je ujedno i prva svirka na explosive bini ove godine. Iako obično treba vremena da se zvuk naštima tokom večeri, AEO je zvučao odlično. U bendu sada imaju 2 nova člana, bubnjara i drugog gitaristu koji su se fino uklopili.




Oko 8 sati na glavnoj bini svira Bad Religion. Iako je bilo poprilično rano, posjećenost je bila solidna. BR je pošteno odsvirao svoj set od oko otprilike sat vremena, zdrmali su većinom sve hitove, mislim da su opravdali očekivanja. Kontam da je bilo ljudi koji su prvi dan bili tu samo radi njih.

Oko pola10 na explosivu svira poznati bugarski hardkor bend Last Hope. Njihove nastupe pogledao sam sigurno dvocifreni broj puta i ovo mi je do sada nekako bilo najmršavije. Možda me osjećaj vara, ali ovo definitivno nije bilo ni pravo vrijeme ni mjesto za jedan ovakav bend. Kao ranu na so, Alex (vokal) nas tokom svirke napominje da posjetimo štand sa njihovim majicama i diskovima što mi užasno ne prija: prvo zato što ne volim kad me neko masira da nešto kupim, a pogotovo ne na festivalu tipa exita; drugo zato što je na exitovim štandovima sve duplo ako ne i troduplo skuplje nego obično. Uglavnom, rutinski su priveli svirku kraju. Vjerujem da je u onoj zbunjenoj i šarenolikoj masi ljudi na festivalu bilo onih koje je ovaj bend zainteresovao.

Odmah poslije Last Hope na binu se penje i drugi poznati bugarski hardkor/metal bend Vendetta. Nedavno su izdali svoj novi materijal pa sam se radovao da čujem kako to uživo zvuči. Iako mi je ovo bio prvi put da ih gledam i iako sam dosta očekivao nekako nisam ostao pod utiskom. Zašto je tako.. vjerovatno sam prezasićen bendova koji u svojoj osnovi dosta polažu na spore dionice tzv brejkdaunove, a i iskreno fali mi nešto iza samog benda, neka poruka i sl. Oni koji su na ovu svirku došli da mošuju, njima je sigurno bilo super. A da.. ni Šuta bugarin nije zaboravio da spomene da imaju robu koja može da se kupi na exit štandovima. Postaje već simptomatično. Ako se nekad potrefi, volio bih da ih pogledam u nekom klubu.

Za mene apsolutni hit večeri bio je nastup američkog rep benda House Of Pain. Siguran sam da me je neko pitao da li će oni nekada nastupiti na području Ex-Yu da bi mu odgovorio odrično. Uglavnom, meni je nastup bio odličan, bacali su stare hitove, ljudi su skakali što su više mogli. Na Jump Around nastade prava ludara. Mislim da su organizatori mogli da ih stave i na glavnu binu, al opet po koncepciji te prve večeri moguće da se ne bi slagali sa ostalim izvođačima. Pred kraj svim posjetiocima prirediše pravo iznenađenje.. ostaviše bitove sa strane i odsviraše par hitova benda Everlast! Što kažu prijalo je ko budali šamar.

Posljednji nastup koji sam pogledao to veče bio je ritual rumunskih blek/folk metalaca Negura Bunget. Vrlo zanimljiva svirka prije svega, pogotovo zbog instrumenata koje koriste. Na bini se nalazila neka metalna konstrukcija za koju je bilo okačeno neobrađeno drvo, ajmo reći daska u koju se svako malo čukalo i proizvodilo neke nedefinisane zvuke koju su se nekim čudnim spletom okolnosti veoma dobro uklapali. Takođe su vrlo često koristili  frulu koja je davala neki skroz specifičan ton bendu. Ako mene pitate ovo je 100% bilo tamnije i crnje nego predstava i šminka koju najčešće koriste blek metal bendovi. Tačno da te prođe jeza u određenim momentima. Ako se slučajno potrefi nekad obavezno posjetite njihov koncert.

DAN 2

U principu, drugog dana festivala skoro pa me ništa nije zanimalo tako da sam se na tvrđavu popeo tek oko pola12 na svirku drugara iz Makedonije, benda Hardfaced. Do sada sam ih dosta putao slušao,tj. znao sam šta da očekujem. Momci su odsvirali odlično, čak i sa novim gitaristom koji je uskočio za ovu priliku. Drago mi je što su dobili dobar termin za svirku i što ih je čulo dosta ljudi koji su u velikom broju posjetili explosive binu. Kad smo već kod Makedonije, na festu je bio i neki momak Martin (upoznao sam ga, ali nisam siguran ispred koje organizacije je došao) koji je dijelio majice i bedževe sa motivima policajca koji tuče građane, valjda aludirajući na nedavne nemile događaje koji su se desili u Skoplju kada je jedan *@/@* oduzeo život mladom čovjeku. Uglavnom dosta bendova je sviralo u tim majicama, akcija za svaku pohvalu.

Nakon Hardfaced-a izlazi “bend večeri”, australijska metalkor atrakcija Parkaway Drive. Članove ovog benda taj dan slučajno sam sreo u dunavskom parku, na kratko smo pričali, ispotavilo se da su likovi skroz ok iako se oko njih digao veliki hajp. Uglavnom ljudi su poštenski otpržili više od sat vremena i to sa gitaristom u invalidskim kolicima koji je gadno polomio nogu par dana prije početka turneje. Ono što nisam mogao da ne primjetim je publika koja je pohodila ovaj koncert. Čini mi se da je prosjek godina bio 17, a u 90% slučajeva svepristune su bile one emo/gej šiške sa sve ravnim reperskim kačketima. Isprobavali su se karate potezi kao sa metalkor ju tjub video klipova. A opet čini mi se da je to ujedno bio i najjadniji mošpit koji sam u životu vidio. Al aj sa, jebiga. Na kraju, Parkaway Drive je isporučio tonu energije iako ja nisam ljubitelj tog zvuka, a oni koji su bili maxuz radi njih sigurno i sad prepričavaju šta se dešavalo.




DAN 3

Malo prije 9 stižem na tvrđavu kako bih pogledao Tanker, southern/sludge bend koji užasno gotivim još od prvi put kada sam ih čuo na Sarajevo Metal Festu I. Ako do sada niste slušali ove momke, skinite njihov prvi EP “Sorrow Drives The Will”, sigurno nećete pogriješiti. Svirke Tankera karakteriše surova profesionalnost i sam pristup benda svakoj svirci i svemu što rade je za svaku pohvalu. Što se tiče njihovog nastupa na Exit festu, Tanker je bio ako ne i najbolji bend te večeri na explosiv bini. Čini mi se kako su iskoristili svaki watt ozvučenja, sve se čulo perfektno, izvedba je bila beskompromisna. Ono što na mene posebno ostavlja utisak su članovi benda koji stvarno uživaju u muzici koju sviraju, bez ikakve glume, poziranja, samo čist bakar. Ovom prilikom poželio bih im srećan put na Wacken fest i dobar provod.




Nakon Tankera odlazim na Cafe Del Cinema prostor gdje se 4 dana puštaju aktuelna filmska ostvarenja. Upadam na početak filma Tilva Roš, novije ostvarenje srpske kinematografije. Ovaj film je nekako skroz poseban, čak na momente nikad ne bih rekao da dolazi sa ovih prostora. Uglavnom sve stolice su bile zauzete tako da sam presjedio sat ipo vremena na travi i nisam bio jedini, što na neki način pokazuje veliko interesovanje za ovo ostvarenje. Kako se završio film, ljudi polako napuštaju prostor a ja ostajem još nešto više od pola ure da pogledam kratki film koji je snimljen kao tribjut spotu Beastie Boys-a Fight For Your Right. Inače BB su svirali na Exitu prije koju godinu i bio je to koncert za pamćenje.

Oko pola12 na explosivu počinje Discharge, kultni britanski d-bit bend. Iako nisam bog zna kakav pretjerani fan, pogotovo ovog novog, dosta sam očekivao od ovog nastupa. Ukratko, svirka je protekla okej, nije bilo bog zna koliko ljudi, pogotovo ljubitelja ovog benda, jer čini mi se nekako da Discharge i nije bend za Exit. Zvuk je bio osrednji (npr. Exploited je prošle godine na ovoj istoj bini izbio boga) atmosfera malo bolja od prosječne. Naknadno sam saznao da su potencijalno trebali da zasviraju u Beogradu, ali su tražili previše novca, tako da to nije moglo da se ispoštuje pa ih je angažovao Exit fest.

Poslije njih binu okupira isto tako poznat britanski pank bend Anti-Nowhere League. Da budem iskren, ovo mi je prvo susretanje sa njihovom muzikom, a iz ovog što sam čuo to veče nije nešto što bi mi leglo. U pitanju je neki čudan miks panka i ono nesnosnog kreveljenja iz kasnih ’70tih, ranih ’80tih kada su se pojedini engleski bendovi prepustili trendovima i zakoračili u svijet meinstrima. Možda griješim, ali takav utisak su ostavili na mene. Atmosfera na svirci je bila bolja nego na Dischargu, bilo je puno više ljudi, čak je i zvuk bio za klasu bolju.

Oko 2,pola3 zaputio sam se do glavne bine na kojoj je trebalo da nastupi Dj Muggs, ali na moj užas muziku je puštao neki šaban sa šuškavom trenerkom koji je ličio na Ivana 200 na sat u krivinu, te me počastio sa najgorim setom miksova od koji ni jedna pjesma nije trajala ni 45sekundi a sve to u 20minuta koliko sam izdržao da prisustvujem.

DAN 4

4 dan Exit festa sam se zaputio na Onestu, francuski/pariski Madball kojima je ovo bila prva svirka u Srbiji. Bend predvodi vokal Bogdan koji je rodom iz Beograda, tako da se veoma brzo uspostavila uzajamna interakcija sa nažalost malobrojnom publikom. Momci super sviraju, muzika je energična, a opet nekako kao i u slučaju Last Hope-a rađe bi da sam ih pogledao u nekom klubu i osjetio pravu atmosferu. Ovako mi je ostao neki bljutav utisak,ne zbog njih, nego zbog cjelokupnog doživljaja. Nažalost aparat koji je fino radio 3 dana, 4 dan je odlučio da prestane da obavlja dužnost tako da nisam zabilježio ni jednu sliku sa njihove svirke, ali exit photo team je ispoštovo na svu sreću.

Nekad oko 10 sati stižem do glavne bine gdje je svirala Disciplin A Kitschme, usput sam nalazim malo slobodno parče trave na kojem sam preslušao njihovu svirku do kraja dok sam čitao drugi broj fanzina Rebuild koji prave drugari iz Novog Sada.

Ono što sam u stvari čekao je nastup Portishead-a. Iako ih jako dugo nisam slušao, sjećam se da sam kao mlađi znao da ih pustim u momentima kada mi nije bilo do buke. I tačno se sjećam umilnog glasa Beth Gibbons koji se apsolutno ništa nije promjenio u odnosu na protekle godine. Svirka je bila fantastična, potpuni ugođaj što se tiče zvuka i izvedbe. Ono što po meni jeste fakat a to je da bi makar meni Portishead bolje legao u nekoj intimnijoj atmosferi do nekih 200ljudi. Muzika nije energična pa mislim da se oni koji baš nisu bili upoznati sa njihovim radom i nisu bogznakako proveli. Jedan od 2 najzanimljivija momenta na čitavom festivalu desila su mi se tokom njihove svirke. Tokom razgovora sa Ešpom kojeg nisam vidio 100godina, a u pola pjesme Portisheada na glavnoj bini, neka cura nas vuče za rukav i nas dvojica se okrećemo, kad će ti ona: “izvinite, a jel možete vas dvojica malo tiše da razgovarate”! u fazonu ne čujem muziku od vas. Kontam da sam tog momenta čuo jednu od najglupljih provala u životu. E pa bog te jebo, sa Main stage-a Exit festa izlati nekih 200Kw zvuka, i ako ne čuješ takvo nešto onda si stvarno debil ili treba da se posavjetuješ sa porodičnim ljekarom/psihijatrom. I onda kreće opšta sprdnja čitavu noć.. molimo ljude da pričaju malo tiše koga god sretnemo u okolini.. Sve u svemu bila je dobra zajebancija. Btw. Ešpa je obećo da će napraviti majice na kojima će pisati “Možel malo tiše” da ima za svirki :)



Ravno u pola1 na glavnu binu Exit festa izlazi neponovljivi Grinderman, bend možda još popularnijeg Nick-a Cave-a koji je uništio sve živo i mrtvo u svojih sat ipo svirke. U pitanju je prava pank svirka, doduše ne sa muzičkog aspekta mada i tu ima elemenata, nego zbog samog pristupa muziciranju i stava članova benda. Na bini i u prvim redovima je totalni razvrat, zvuk je prljav da prljaviji nemože biti. Lome se instrumenti, šutiraju gitarem cure bacaju grudnjake na Cave-a koji je u više navrata završavao među publikom i iz nje se jedva izvlačio. Malo je reći da su napravili odličnu atmosferu, čak i za one koji veze nemaju ko su dotični. Ovo je definitivno za mene bio jedan od najboljih nastupa na Exitu od kad dolazim,a to je sada već nekih 7 godina. Žao mi je takođe što sam propustio Kreator koji je svirao u isto vrijeme kao i Grinderman. Siguran sam da će se ta nepravda u skorije vrijeme ispraviti.





Poslije ove svirke imao sam užasne probleme sa leđima i nogama tako da sam skonto da bi mogao da se zaputim ka dobro poznatoj lokaciji Cafe Del Cinema. I onda drugi hajlajt exita. Gotivno se smještam u stolicu, čak i pružam noge na jednu ispred, kad ono imam šta da vidim na platnu. Gej film! Ono, kako sam digo glavu, dva lika se žvalave, al ono za prave, i to na platnu od jedno 6-7 metara, glava ko cocin bubanj. Mislim da se sve dobro vidilo i u čitavom Novom Sadu. I bi mi smješno majke mi, od svih mjesta ja utrefim gej film i to ne kakav nego mjuzikl, al sam bio toliko umoran da me sami aaaallah ne bi mogo pomjeriti odatle. I tako sam nekih pola ure pratio reakcije ljudi, bilo je zanimljivo. Bila čak i neka ekipa od par likova koja je lafo namjerno postavila stolice da budu okrenuti leđima filmu u fazonu protesta, al kontam da za to nikog nije bilo briga. Povremeno je bilo dobacivanja, ali ništa radikalnije od toga. U principu, na exitu je ove godine bio organizovan i Loud&Queer stage koji je imao ne znam kakvu svrhu organizatoru, al eto kao da se ispoštuju i ostali, mada ne vidim kako to muzika može da razlikuje nekog ko je strejt ili gej. Ali dobro.
Na kraju moram još i da dodam da sam sasvim slučajno primjetio i volontere koji su ni manje ni više radili na točenju alkohola. Mislim, koliko sam ja upozant sa volonterizmom, to bi trebao da predstavlja oblik neke besplatne pomoći,humane najprije, za koju ti za uzvrat ne dobijaš ništa ili neku simboličnu nadoknadu. U ovom slučaju ljudi su volontirali kako bi napili druge. Meni to apsolutno nema nikakvog smisla, al kontam da je dosta mladih koji bi na svaki način da budu prisutni na ovom festivalu, pa se dovijaju i na ovako nakaradne načine.

Do neke sljedeće prilike.
Adio.